O Isus sas pomažime ande Vitanija
(Mk 14,3–9; Jn 12,1–8)
6A o Isus sas ande Vitanija ando ćher e Simonesko e gubavcesko. 7Dok sas pale sinija, avili dži leste varesavi manušnji e vasurjava savi sas ćerdi katar o kuč bar pherdi e kuč mirisosa savo čhordas pe Isusesko šoro.
8Kana dikhline godova, e učenikurja holjajle thaj phendine: “Sostar kasavo rspipe! 9Godova miris šaj kuč te bićindasas pe, a e love te den pe e čorenđe.”
10O Isus džanglas so ćeren svato thaj phendas lenđe: “Sostar zamerin akale manušnjaće? Voj ćerda manđe lačho delo. 11Kaj e čore manušen uvek avela tumen paše tumende, a man či avela tumenca. 12Kana čhordas akava mirisno pomast pe mande, ćerda godova pale mungro prahope. 13Čače phenav tumenđe, kaj po sasto them propovedila pe akaja Bahtali nevimata, ćerela pe svato vi pale akava so voj ćerda, laće palo spomen.”
