Павлова одбрана
10Кад му је намесник дао знак да узме реч, Павле одговори: „Знајући да си дуго година судија овом народу, драге воље излажем своју одбрану. 11Са̂м можеш да дознаш да није прошло више од дванаест дана од како сам отишао горе у Јерусалим да се поклоним Богу. 12Никада ме нису затекли да се свађам с ким у храму, нити да буним народ по синагогама или у граду. 13Зато они не могу да ти докажу оно за шта ме сад оптужују. 14Али једно ти признајем: према овом Путу, који они називају сектом, служим Богу наших отаца и верујем у све оно што је записано у Закону и Пророцима. 15Ја имам исту наду, коју и они имају, да ће васкрснути и праведни и неправедни. 16Зато се трудим да увек имам чисту савест пред Богом и пред људима.
17После више година, вратио сам се у Јерусалим да донесем новчану помоћ за мој народ и да принесем жртве. 18Том приликом су ме нашли у храму и тада сам био обредно чист, али ту није било ни окупљеног народа ни буке. 19То су били неки Јевреји из Мале Азије; требало би да они ступе пред тебе и изнесу оптужбе против мене, ако имају нешто против мене. 20Или нека ови ту сами кажу какву су кривицу нашли на мени кад сам стајао пред Великим већем, 21осим ако се не ради о ономе што сам тада повикао док сам стајао међу њима: ’Због васкрсења мртвих суди ми се данас пред вама!’“
