Пролог
1У земљи Уз је живео човек по имену Јов. Био је без мане, човек праведан и богобојазан који се клонио зла. 2Родило му се седам синова и три ћерке. 3Имао је посед од седам хиљада оваца, три хиљаде камила, пет стотина пари волова, пет стотина магарица и јако много слугу. Био је имућнији од свакога на истоку.
4Елем, његови су синови одлазили на кућне гозбе које су приређивали, сваки од њих у свој дан. Слали су позиве својим трима сестрама да са њима пију и једу. 5А када би се изређали дани гозбе, Јов је слао по њих да их посвети. Устајао би рано ујутро и приносио свеспалнице за сваког од њих. Наиме, говорио је Јов: „Можда су деца сагрешила и у свом срцу проклела Бога.“ И Јов је то радио сваког дана.
6Тек, једног су дана Божији синови дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана. 7И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“
Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио сам је.“
8Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла?“
9Сатана је одговорио Господу речима: „Узалуд ли се Јов Бога боји?! 10Зар ти ниси оградио њега и кућу његову и све што поседује унаоколо? Благословио си дело његових руку и његов се посед проширио по земљи. 11Али пружи руку своју и дирни му у све то што има – неће ли те у лице проклети!“
12Господ је узвратио Сатани: „Добро, све што има у твојим је рукама. Само њега руком не дотичи.“
Тада је Сатана отишао из Божијег присуства.
13Тако су једног дана Јовови синови и његове ћерке јели и пили вино у кући свог брата првенца. 14Тада је Јову дошао гласник и поручио: „Знаш, док су волови орали и магарице пасле крај њих, 15банули су Савеји и отели их! Слуге су побили оштрицом мача, само сам ја једини побегао да ти јавим!“
16И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Од Бога се ватра сручила с небеса! Спалила је овце и прогутала слуге, само сам ја једини побегао да ти јавим!“
17И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Халдејци сврстани у три чете су извршили препад на камиле! Отели су их, слуге су побили оштрицом мача и само сам ја једини побегао да ти јавим!“
18И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Твоји синови и твоје ћерке су јели и пили вино у кући свог брата првенца. 19И гле, страховит је ветар дунуо из правца пустиње! Ударио је на четири угла куће која се срушила на децу и они су изгинули! Само сам ја једини побегао да ти јавим!“
20Јов је тада устао и поцепао своју одећу. Обријао је своју главу, бацио се на тло и поклонио. 21Рекао је:
„Го сам изашао из утробе мајке своје
и го ћу да се вратим тамо!
Господ је дао – Господ је узео!
Благословено нека је име Господње!“
22Тако Јов у свему овоме није сагрешио и није оптужио Бога.
1Поново је дошао дан када су синови Божији дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана и стао пред Господа. 2И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“
Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио је.“
3Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла? И још се држи своје честитости, премда си ме навео против њега да га безразложно ојадим!“
4А Сатана одговори Господу речима: „Кожу за кожу, све што има даће човек за свој живот! 5Али пружи руку своју и такни му кост и месо – неће ли те у лице проклети!“
6Господ је узвратио Сатани: „Добро, ево ти га у руке твоје, али му ипак живот сачувај.“
7Сатана је тада отишао из Господње присутности и од табана до темена ударио Јова одвратним чиревима. 8Он је узео парче црепа и њиме се чешао док је седео у пепелу.
9Тада му је жена рекла: „Ти ли се још држиш своје честитости? Прокуни Бога, па умри!“
10А он јој узврати: „Брбљаш ко да ума немаш! Прихватамо добро од Бога, а зло да не прихватамо?“
И у свему овоме Јов није сагрешио својим уснама.
11Елем, тројица Јовових пријатеља су чули за ово зло које га је снашло, па је сваки од њих стигао из свог места: Елифас из Темана, Вилдад из Суша и Софар из Намата. Нашли су се по договору и заједно дошли да жале са њим и теше га. 12Опазили су га издалека, али га нису препознали. Онда су закукали и заридали, а сваки је поцепао своју одећу. Посипали су се по својим главама прашином бацајући је у вис. 13Седам дана и седам ноћи су седели са њим. Ни речи му нису рекли, јер су видели да је његова патња била огромна.
